Nisam mislio da suštinski propagandni roman (sa tom namerom i otvoreno napisan) ikada može biti istovremeno i bajkovito Ljudska priča, sa velikim prvim slovom. Stajnbek sa zavidnom uzdržanošću (i na trenutke divno lirskim pejzažom) na sto i metalni kusur strana prikazuje okupaciju jednog malog nedefinisanog gradića od strane velikog nedefinisanog okupatora (iako je to očito naci švabo), sa možda i suviše “blagim” likovima, ali ispostavlja se da svaka ozbiljna književna kritika ovde pada u vodu, jer istorija ovog romana, njegov značaj, njegov uticaj na wwII evropu, govori o stotinu drugih romana koji u suprotnom nikada ne bi bili ispričani, napisani.

4+